Osunčani i zdravi!
Granice između upotrebe solarijuma u kozmetičke svrhe i njihove koristi u medicinskoj preventivi su loše postavljene u proteklom periodu. To je zbog toga što su UV zraci, osim što daju dugotrajno potamnelu kožu, ipak isto tako sposobni da proizvedu razne korisne efekte na ceo organizam. Osim toga, ustanovljeno je da većina korisnika solarijuma želi da postigne ne samo da im koža bude atraktivno pocrnela, vec i korist od sunčanja za ceo organizam.
Istraživanja u Evropi su pokazala da korisnici solarijuma prvenstveno očekuju da sveukupno poboljšaju stanje svog organizma, dok njih oko 50% takođe žele da time poboljšaju svoje zdravstveno stanje.
Poboljšano stanje organizma se, tako, cešce očekuje od kozmetickog aspekta korišcenja solarijuma. Praktično, aktiviranje svih prirodnih zaštitnih mehanizama kože sunčanjem u solarijumu igra značajno važnu ulogu. Ti mehanizmi su poznati kao blago ocvršcenje spoljnog sloja kože (stratum corneum) zajedno za stvaranjem novog pigmenta (melanin) u najdubljim slojevima i njegovim tamnjenjem.
Sunčanje obezbeđuje zaštitu
Princip je sledeci: pod uticajem UVB zračenja pojačava se separacija ćelija donjih slojeva kože rezultujući očvršcenjem i time boljim filtrirajućim osobinama. Paralelno, UVB spektar zračenja utiče na melanocite u osnovi kože, koji stimulišu stvaranje nepotamnelog melanina kroz 3-5 izlaganja zračenju. Nadalje, ćelije obogaćene melaninom se prenose ka površinskim slojevima kože, a tokom daljih tretmana, pod uticajem UVA spektra i kiseonika, melanin tamni kroz proces oksidacije što koži daje tamnije tonove. Jedino kroz ova dva procesa se dobija dugotrajna tamna boja, čije trajanje ograničava samo obnavljanje ćelija kože.
Zaštitni efekat pigmentacije je primarno baziran na činjenici da mikro granule melanina formiraju omotač oko jezgra ćelije i time od prodornog UV zračenja štite lanac DNK (dezoksiribonukleinska kiselina), i time štite genetsku informaciju celije. Ovakav efekat ostvaruje zaštitni faktor čak do broja 40. Ovime se može postići da, npr. izbegnete alergiju na sunčevo zračenje tokom boravka na moru ili planini. Istovremeno, mora se znati da je za razvoj efikasne zaštite kože potrebno neko vreme. U zavisnosi od odnosa spektra koji imaju lampe u određenom solarijumu i tipa kože, potrebno je 10-12 tretmana da biste postigli potpunu zaštitu.
UV terapija u dermatologiji
Do 30-ih godina prošlog veka lečenje UV zračenjem je imalo svoju ulogu u medicini, ali je taj način napušten razvojem farmaceutskih formi terapija. UV tretmani su tek posle II svetskog rata značajnije povećali svoje ucešće, kako kao glavno, tako i kao pomoćno sredstvo u lečenju kožnih oboljenja zajedno sa fotosenzitizatorima. Najvažnija dermatološka oboljenja koja se tretiraju na ovaj način su psorijaza i neurodermatitis, koji su veoma rasprostranjeni u evropskom stanovništvu. Takođe, mora se pomenuti i lečenje akni, koje je prilično uspešno zahvaljujući UVB zračenju koje nepovoljno utiče na sintezu sebuma u koži. Hronicni svrab po telu, kod pacijenata koji koriste dijalizu se značajno može umanjiti UV terapijom.
Ono što je važno je da se ovakve terapije smeju primenjivati samo po savetu i prepisanom programu lekara specijaliste, kako bi se izbegle neželjene posledice nestrucnog samolečenja.
UV zračenje i vitamin D
Osim u dermatologiji, fototerapija do sada nije uspela da postane opšteprihvaćena. Rezultati naučnih istraživanja na tom polju dostupni poslednjih godina, pak potvrđuju generalna i sistemska blagotvorna dejstva UV zračenja na organizam najavljuju nove oblike terapija koje mogu biti razvijene u bliskoj budućnosti.
Sinteza vitamina D u koži igra centralnu ulogu u odnosu na ostala blagotvorna dejstva UV zračenja. Pod uticajem UV zračenja, talasne dužine 260-320 nm (nanometara), provitamin se pretvara u osnovni oblik vitamina D.
1,25-dihidroksikolekalciferol, aktivna supstanca u vitaminu D3, se formira hidroksilacijom u jetri i bubrezima i odatle se distribuira po celom organizmu. Odavno su poznati pozitivni efekti vitamina D3 u lečenju oboljenja nastalih kao posledica nedostatka kalcijuma u organizmu, kao što je rahitis. Međutim, najnovija istraživanja tvrde da njegovo dejstvo prevazilazi donedavno poznate okvire, te je čak klasifikovan u grupu hormona. Ovo je podržano otkrivanjem receptora vitamina D u mnogim organima. Osim pozitivnog uticaja na metabolizam kalcijuma i fosfata u organizmu, vitamin D3 je primarno blagotvoran za imuni i nervni sistem, rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, kao i muskulaturu i epiderm kože.
Osim ako se dodatno ne uzima u tabletama, od UV zračenja u organizmu ne može doci do prekomerne količine vitamina D ili kalcijuma, jer UV zračenje istovremeno deluje i kao kontrolni mehanizam pretvarajući višak vitamina D u neaktivne supstance. UV zračenje sunca ili solarijuma je, zbog toga, ne samo najvažniji izvor vitamina D, već je ujedno i jedini način kojim se obezbeđuje kontrola njegove potrebne količine u organizmu. Pošto je poznato da se kod starijih ljudi tokom zimskih meseci javlja nedostatak vitamina D, tretmani UV zračenjem se svakako preporučuju.
Solarijum u službi borbe protiv bolesti
Doze UV zračenja koje su potrebne za sintezu vitamina D3 značajno su manje od onih od kojih se koža zacrveni. Na taj način se postižu mnogi važni blagotvorni efekti UV zračenja, kao što su:
- sinteza vitamina D u njegovom osnovnom obliku
- imuno modulacioni efekat
- unapređenje prirodnih zaštitnih mehanizama organizma
- poboljšanje fizickih performansi
- oslobadanje krvnih sudova od stresnih stanja
- pozitivni uticaj na funkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem
- poboljšanje sposobnosti reakcije čoveka i bolji subjektivni osećaj njegovog opšteg stanja
Nezavisno od poboljšanja nivoa kalcijuma i fosfora, učestala izlaganja UVB zračenju vode do dugotrajnih poboljšanja protočnosti krvi, iskoristljivosti kiseonika u njoj i fagocitoze (stvaranje tzv. celija cistaca, koje za sebe vezuju i iz krvi izbacuju nezdrave i nepotrebne čestice i supstance).
Druge studije govore da se nakon nekolicine izlaganja UV zračenju fizičke performanse pojačavaju uz istovremeno smanjenje naprezanja vaskularnog sistema. Zabeleženi bolji rezultati pulsa i količine mlečne kiseline u krvnoj plazmi dovoljno govore o blagotvornom efektu sunčanja.
Skoro svi poznati blagotvorni efekti UV zračenja se mogu pripisati UVB spektru, dok za UVA spektar do sada nije naučno dokazano da ima značajniji udeo u ovakvim efektima. Izuzetak tome su skorija istraživanja na životinjama koja su dokazala smanjenje holesterola u krvi zahvaljujući prvenstveno UVA spektru.
Premda svi ovi rezultati treba da dobiju dodatne potvrde naučnih istraživanja da bi bili primenjeni u medicinske svrhe, oni svakako nude zanimljive indikacije mogućnosti primene u preventivi, pa čak i lečenju, ne samo dermatoloških oboljenja.
Nastavak istraživanja u tom smeru će nesumnjivo pomoći u donošenju veće objektivnosti u diskusijama «za i protiv» primene solarijuma u kozmetičke i opšte medicinske svrhe.
